Volgarr the Viking

Ako mislite da niste ranije igrali Volgara Vikinga, verovatno se varate. To je Contra, to je Battleloads, to je Ghosts ‘n Goblins. Ponajviše to je Rastan, arkadna igra japanskog studia Taito iz 1987. godine koja je ozloglašena zbog svoje nepokolebljive prirode i težine. Počevši od prepreka i neprijatelja na koje ćete nailaziti pa sve do stila igre i napredovanja kroz nivoe uopšteno, paralele koje se mogu povući između ova dva naslova su toliko brojne da uopšte nije greška reći da je Volgar Rastanov duhovni naslednik, sa dodatkom nordijske arome. Čak i scenska postavka prvih nekoliko slika početnog nivoa izgleda kao preslikana iz uvoda Rastana.

Kao i kod njegovih prethodnika, najveće postignuće u Volgaru jeste preživljavanje. Ako se i dogodi da ne dođete ni blizu okončanja nivoa, istisnuti jos par dragocenih sekundi života je već nagrada za sebe. Ova igra je dizajnirana sa mišlju da iako nije odmah pristupačna svim igračima, ne znači da se u njoj ne može uživati. Trik je u tome da se uravnoteži čista brutalnost sa jednostavnom kontrolnom šemom i preprekama koje se mogu prevazići uz dovoljno pažljivog posmatranja. Sticanjem uvida u to šta treba da se uradi kako bi se određena prepreka prevazišla i dalje ne garantuje pobedu, ali pomaže u održavanju nade živom, koliko-toliko. Ovakav nivo težine bi određenu grupu igrača mogao da isprovocira da Volgaru nadenu epitet “nepravične” igre, iako razlozi za to nisu sasvim opravdani. Neki bi možda pomislili kako programeri nisu znali šta rade, slučajno praveći poteze koji igrača dovode u bezizlazne situacije. Ovo, naravno, nije istina. Crazy Viking Studio je itekako znao šta radi - Volgar je tako napravljen da je jedina prepreka do pobede igračev eventualni nedostatak umeća.

Ono što je osvežavajuće jeste kako su ljudi iz Crazy Viking Studija izbegli sve zamke modernih igara čiji je cilj da ožive osećaj i iskustvo igranja naslova stare škole. Ne postoje međuscene, nema dijaloga, nema snimanja pozicije (više o tome kasnije) i nema balončića sa savetima kako da prevaziđete problem. Štaviše, teško da postoji i prikladan glavni meni - nakon što se igra učita, naslov bljesne nekoliko puta nakon čega vam Odin komanduje da ustanete iz mrtvih i vaš marš počinje. Jedini dodatak je niz kratkih tekstualnih poruka u prvih nekoliko sekundi koji vam govore kako da izvedete osnovne poteze. Počinjete sa slabim drvenim štitom koji je u stanju da primi samo dva udara projektila pre nego što se raspadne. Možete nadograditi svoju opremu tako što ćete otvoriti kovčege s blagom - prvo ćete nabaviti jači štit koji vam takođe omogućava bacanje električnog koplja, zatim kaciga koja daje dodatan poen izdržljivosti i konačno plameni mač sa dvostrukom snagom. Kako vam neprijatelji budu nanosili povrede, tako ćete gubiti deo po deo opreme, sve dok od vas ne ostane samo krvava gomila kostiju i mesa.

Nema napredovanja bez rizika; često ćete se naći u situacijama koje zahtevaju više nekonvencionalnih strategija. Na primer, Volgarova putanja nakon skoka je zaključana kada se otisne od zemlje, za razliku od  igre Castlevania, ali možete promeniti svoju putanju u vazduhu tako što ćete izvršiti dvostruki skok. Ova tehnika postaje korisna kasnije, kao što kada skakanje na susednu platformu znači prekoračenje tla i zatim udvostručenje. Možda ćete se penjati konopcem i nećete moći da stignete do platforme iznad glave: tada možete odskočiti od užeta, baciti koplje na obližnji zid da biste stvorili improvizovanu platformu, a zatim brzo dvostruko skočiti nazad na konopac da ne biste pali u smrt. Sada možete da skočite na koplje, a zatim odskočite odatle do ciljane platforme. Vaša jedina nada za uspeh jeste da naučite te napredne tehnike i da njima ovladate u kontrolisanom okruženju, kako bi se efikasno mogle primeniti na opasnijoj teritoriji. 

• < Prethodna
• Sledeća >